Uvodne reči

Vera ne nosi svoju opravdanost samo u činjenici da je drevna kao i sama ljudska kultura. Vera je lična stvar, a slobodno ispoljavanje verske slobode osnovno ljudsko pravo. Ravnopravno sa pravom posedovanja imovine ili državljanstva, slobode izražavanja misli, slobodnog kretanja i slobodne trgovine.

Uprkos rečenim, mnogi su pokušavali i pokušavaju uporno i danas da na silu šire i nasilno ostvare neku "svoju istinu". Jer toliko ih ima, toliko raznih istina. Jedna drugome kontradiktornih varijanti istine. Da li ste se već gubili u toj džungli? Znam ljude koji su gubili živce, za svaki slučaj mnogo energije, ako ne i razum...

Postoji čak i svesno izvrtanje istine, rad ostvarenja jeftinih profita. (Sigurno ste videli spot Genesisa za pesmu Jesus he knows me pa znate o čemu pričam.)

Reformacija je primenjiva na sve pa i na traganje za istinom. Može da se reformira način ishrane, na primer, ili obnovi – reformira – školski sistem. Ali u smislu vere, ona znači jednostavno vraćanje na početke, na izvore, na pravu stvar koja još nije zaražena modernizmom i korumpirana ljudskom filozofijom. Na stvar koja je još čista, kao novorođenče. Jer zbunjujuće ili ne, osnovna i prava religija je davno generisana svoju savršenu formu, nije potrebno modernizovati je i dorađivati. Sve moderne dorade su u stvari loše kopije starog. Ponavlja se istorija kao i moda, ali materijali su sve lošiji, a politički potezi sve jeftiniji, providniji i predvidljiviji...

Danas ni hleb koji jedem nije istog ukusa, prave ga sa aditivima, u njega stavljaju vestačku boju – nije da kukam, ali hoću hleb koji sam jeo kao mali! Ražani hleb koji miriše na raž – u kome ima raži! Ili je sve to relativno, reći ćeš, a današnja deca će upravo patiti za veštačkim oranž-džusom koji je mešavina crvene boje i arome narandže, jer će tada biti na raspolaganju nešto još groznije od ovoga!?

Da li ste primetili da živimo u vremenu brzih promena, gotovo prebrzih za praćenje. Kao da se čak i ponavljanje istorije ubrzalo. Promene su prebrze za čoveka, i ljudi ginu pri tim brzinama, mentalno i psihološki mislim, duševno oboljevaju. Stres je uzrok sve većeg broja žrtava.

Nisam pobunjenik, samo jednostavno neću zero kolu sa aspartamom, hoću old-fešn kolu sa šećerom!!